Da li dozivaš Allaha tek onda kad iscrpiš sve druge opcije?

Sjećam se kad sam prije par mjeseci naišla na teškoće. Problem je bio veoma ozbiljan, i našla sam se u velikoj neprilici. Osjećala sam se kao da sam iznevjerila vlastitu porodicu i sebe samu. Nikome nije lahko da prolazi kroz oluju, posebno kad nemate nikoga da vam podršku pruži.

Do današnjeg dana nisam zaboravila te bolne dane! Nisam imala nikoga da mi pomogne, nikoga da s mnom popriča, nikoga da me sasluša i nikoga nisam imala na svojoj strani. Ostala sam potpuno sama. Osjećala sam se kao da me napustila i vlastita sjenka. Pokušavala sam razne stvari samo da spriječim utapanje u tim mukama.

Prva stvar koju sam učinila jeste da sam nazvala jednu prijateljicu u nadi da će mi ona pomoći. Kad sam uvidjela da ona to nije u stanju, nazvala sam drugu prijateljicu očekujući i od nje podršku. Vjerujte mi kad kažem da sam nazvala ukupno 25 prijateljica od kojih sam čula isti odgovor – nisu mi u stanju pomoći. Osjetila sam se bespomoćno.

Smišljala sam mnoge planove, razmišljala o mnogim idejama, samo da bih na kraju shvatila da su sve one uzalud. Kada sam isprobala sve što sam mogla i ništa mi nije koristilo, preostala mi je opcija da se obratim Allahu za pomoć. Dovila sam mu na svakom namazu, zvala sam Ga u kasnim noćima, molila sam Ga s suzama u očima, zazivala Ga s malo nade u srcu da će mi se odazvati, a i s strahom da možda neće uslišati moju molbu…

Zar nisu ljudi čudni? Mi Allaha, azze we dželle, molimo i dozivamo samo kada smo u belajima. Mi se Njemu obraćamo samo onda kad znamo da sami ne možemo promijeniti našu situaciju. Dozivamo Ga tek kad stvari krenu nizbrdo. Mi Ga molimo tek onda kad nam naše porodice i prijatelji nisu u stanju pomoći.

Ukratko, mi se Allahu obratimo tek onda kad iscrpimo sve opcije i izgubimo nadu da će nam neko drugi mimo Njega pomoći.

Kao što Allah, azze we dželle, kaže u Kur’anu: Kada čovjeka snađe nevolja, on Nam se moli: ili ležeći, ili sjedeći, ili stojeći. A čim mu nevolju otklonimo, on nastavlja, kao da Nam se nije ni obraćao molbom zbog nevolje koja ga je bila zadesila. Tako se nevjernicima čini lijepim ono što rade.“ Kur’an, Junus, 12.

Baš ovako se mi ponašamo u našim životima. Kada nas oluje zadese, molimo se Allahu, a kada one prohujaju sve zaboravimo; i ponašamo se kako da nas nevolja nikad nije ni pogodila i kao da se nikad nismo Svevišnjem obratili za pomoć.

Ali i prije nego se sjetimo Milostivog, zatražimo od porodica i prijatelja da nas pomognu, a ako nisu u stanju, onda kujemo plan za planom. Tek ako nam se i ti planovi izjalove, kao zadnju opciju koristimo dovu Allahu. I čim nas On pomogne i otkloni od nas belaj, postajemo nezahvalni na blagodatima kojima nas obasipa…

Kao što kaže Allah, azze we dželle, u Kur’anu:  On vam daje život i zatim će vam ga oduzeti i poslije vas opet oživiti; a čovjek je, zaista, nezahvalan!“ Kur’an, El-Hadždž, 66.

Praktični savjeti:

  1. Nemojte se Allahu obraćati samo kada vas zadese belaji, krize i iskušenja; spominjite Ga i zovite SVAKOG dana, SVAKOG sata i SVAKE minute vaših života.
  2. Znajte da vam je Allah, aze we dželle, Zaštitnik i pomagač. Kada vam je nešto potrebno, obratite se prvo Njemu, a tek poslije ljudima.
  3. Razvijte naviku da dovite Allahu i za male stvari, npr. kada nešto izgubite i sl. Na ovaj način ćete se navići da se Njemu obraćate svakodnevno.
  4. Kada vam se učini budućnost mračnom, upamtite da je Allah vaš jedini vodič.
  5. Sjećajte se Allaha u vremenima blagostanja, i On će se vas sjetiti kad vam bude teško.

Autor: Sayema Zulfeqar

Preveo: Nedim Botić