Lekcija br. 1

Definicija Hadisa

 

 

youtubdownmp3image_docswedoc2

 

Definicija hadisa

  1. Šta je to hadis?

Jezičko značenje riječi hadis jeste nešto novo (suprotno starom), a hadis znači još i govor.

 

Šerijatska definicija Hadisa jeste da je to sve ono što je preneseno od Poslanika s.a.w.s. od njegovih riječi, postupaka, njegovih odobrenja ili njegovih tjelesnih i moralnih osobina.

 

a)      Primjer hadisa kao govor Poslanika s.a.w.s:

Od Ebu Hurejre r.a. se prenosi da je došao čovjek Poslaniku s.a.w.s. i rekao mu: ”Posjavjetuj me!”. Poslanik s.a.w.s. mu reče: ”Ne srdi se!”, i to ponovi nekoliko puta. (Buharija)

b)      Primjer hadisa kao postupak Poslanika s.a.w.s:

Od Aiše r.a. se prenosi da je rekla: ”Poslanik s.a.w.s. bi ponekad postio dok ne bi pomislili da se nikako ne iftari, a ponekad bi jeo pa bi pomislili da nikako ne posti. Nikada poslanik s.a.w.s. nije ispostio cio mjesec osim ramazana.” (Buharija i Muslim)

 

c)      Primjer hadisa kao Poslanikovog s.a.w.s. odobrenja ćutnjom:

Došao je Muavija bin El Hakem Essulemi r.a. Poslaniku s.a.w.s. i pitao da li da oslobodi jednu djevojčicu, koja je bila njegova robinja, na što mu je Poslanik s.a.w.s. rekao da dođe sa njom. Pa ju je Poslanik s.a.w.s. upitao: ”Gdje je Allah?”, a ona je odgovorila: ”Na nebu.” Tada ju je Poslanik s.a.w.s. upitao: ”A ko sam ja?”, a ona je odgovorila: ”Ti si Allahov Poslanik!”, pa je Poslanik s.a.w.s. rekao Muaviji bin El Hakemu: ”Oslobodi je. Ona je vjernica!” (Muslim)

 

d)      Primjer hadisa kao Poslanikove s.a.w.s. fizičke osobine:

Od Bera’a r.a. se prenosi da je rekao: ”Poslanik s.a.w.s. je bio najljepši čovjek izgledom i imao je najljepši stas. Nije bio ni previše visok ni previše nizak.” (Buharija)

 

e)      Primjer hadisa kao Poslanikove moralne osobine:

Rekla je Aiša r.a: ”Njegov moral bio je Kur’an.” (Muslim)

 

  1. Koje riječi se koriste u šerijatskoj terminologiji kao sinonim za hadis?

Kao sinonim hadisu u šerijatskoj terminologiji koriste se još riječi: sunnet, haber i el-eser.

Važnost hadisa i hadiskih nauka

 

  1. Zbog čega su hadis i hadiske nauke važne nama muslimanima?

Hadis i nauke koje se bave proučavanjem hadisa bitni su nama muslimanima iz sljedećih razloga:

a)      Hadis je nakon Kur’ana drugi izvor iz kojeg se crpe propisi Islama.

Dokazi ovoj tvrdnji iz Kur’ana su riječi Uzvišenog:

 

وما كان لمؤمن ولا مؤمنة إذا قضى الله ورسوله أمرا أن يكون لهم الخيرة من أمرهم

 

‘’ Kada Allah i Posalnik Njegov nešto odrede, onda ni vjernik ni vjernica nemaju pravo po svome nahođenju postupiti. ‘’ (Al-Ahzab, 36.)

 

فلا وربك لا يؤمنون حتى يحكموك فيما شجر بينهم ثم لا يجدوا في أنفسهم حرجا مما قضيت ويسلموا تسليما

 

‘’ I tako Mi Gospodara tvoga, oni neće biti vjernici dok za sudiju u sporovima međusobnim tebe ne prihvate i da onda zbog presude tvoje u dušama svojim nimalo tegobe ne osjete i dok se sasvim ne pokore.’’ (An-Nisa’, 65.)

 

Dokazi iz sunneta Poslanika s.a.w.s:

Od Ebu Hurejre r.a. se prenosi da je Poslanik s.a.w.s. rekao: ’’Ko mi se pokori, taj se pokorio Allahu dž.š.. A ko mi bude nepokoran, taj je nepokoran Allahu.’’ (Buharija i Muslim)

 

Rekao je Poslanik s.a.w.s: ’’Zaista mi je data Knjiga i sa njom nešto slično njoj.’’ (Ebu Davud)

 

b)      Zato što hadis u mnogim situacijam pojašnjava Kur’anske ajete.

 

Čak šta više Allah dž.š. je naredio Poslaniku s.a.w.s. da ashabima pojašnjava Kur’an, a to možemo vidjetu u ruječima Uzvišenog:

وَأَنْزَلْنَا إِلَيْكَ الذِّكْرَ لِتُبَيِّنَ لِلنَّاسِ مَا نُزِّلَ إِلَيْهِمْ وَلَعَلَّهُمْ يَتَفَكَّرُونَ

 

’’ A tebi objavljujemo Kur’an da bi objasnio ljudima ono što im se objavljuje, i da bi oni razmislili.’’ (An-Nahl, 44.)

Evo i nekoliko primjera u kojima se to jasno i vidi (da sunnet najbolje pojašnjava Kur’an):

–          Muslim bilježi hadis od Enesa r.a. da kada je objavljena sura El Kewser i kada ju je Poslanik s.a.w.s. proučio ashabima upitao ih je za značenje riječi El Kewser (koja je inače bila tada nepoznata ashabima), a oni su odgovorili da Allah i Njegov Poslanik s.a.w.s. najbolje znaju. Tada ih je Poslanik s.a.w.s. obavjestio da je to rijeka u džennetu.

 

–          Allah dž.š. u Kur’anu naređuje muslimanima da, ako žive u državi u kojoj imaju vlast nad kradljivcem izvrše kaznu odsjecanja ruke:

وَالسَّارِقُ وَالسَّارِقَةُ فَاقْطَعُواْ أَيْدِيَهُمَا جَزَاء بِمَا كَسَبَا نَكَالاً مِّنَ اللّهِ

‘’ Kradljivcu i kradljivici odsijecite ruke njihove, neka im to bude kazna za ono što su učinili i opomena od Allaha!’’ (Al-Ma’ide, 38.)

Međutim u Kur’anu nigdje nije pojašnjeno za koliki ukradeni iznos se sprovodi kazna odsjecanja ruke kradljivcu. Ali je to Poslanik s.a.w.s. pojasnio.

Od Aiše r.a. se prenosi da je Poslanik s.a.w.s. odsjecao kradljivcu ruku kada bi krađa bila u vrijednosti četvrtine dinara i vise. (Hadis bilježe Muslim, Ibn Madže I Ahmed)

 

–          U Kur’anu se u mnogo ajeta spominje obavljanje namaza u formi naredbe svim vjernicima.

Ali, kao što kaže ashab Allahovog Poslanika s.a.w.s. Imran ibn Husejn r.a. čovjeku koji nije htio da od njega sluša hadis: ‘’Jesi li igdje u Kur’anu pročitao da jacijski fard ima 4 rekata, akšamski 3, sabahski dva I podnevski I kindijski po četiri?’’ (Predaju bilježi Bejheki)

Zato ćemo način obavljanja namaza u kompletu naći u praksi Poslanika s.a.w.s. koji je rekao: ‘’Klanjajte onako kako mene vidite da klanjam.’’ (Buhari)

 

Isto pravilo važi I za hadž koji je naređen jasnim ajetima u Kur’anu, ali u istom nije u detalje pojašnjeno kako se obavlja sam obred hadža od početka do kraja. Zato je tu sačuvana praksa Poslanika s.a.w.s. koji je rekao: ’’Uzmite od mene propise hadža.’’ (Muslim)

 

 

c)      Zato što po pitanju prenošenja hadisa moramo biti oprezni, da ne bi kojim slučajem slagali na Poslanika s.a.w.s. pripisujući mu nešto što njemu ne pripada od govora, djela ili moralnih i fizičkih osobina.

Rekao je Poslanik s.a.w.s: ’’Ko na mene namjerno slaže, neka pripremi sebi mjesto u džehennemu. (Muslim i Tirmizi)

 

d)      Zato što su pojavom sekti, pokvarenih pobožnjaka i učenjaka, mnogi izmišljali hadise ili pokušavali opovrgavati ispravne hadise kako bi opravdali svoju zabludu. Zato je vrlo bitno znati na koji način saznati šta je ispravno od sunneta, a šta izmijenjeno ili izmišljeno.

Zato je jedan od najučenijih iz hadisa iz generacije tabeina Muhammed ibn Sirin rhm. Rekao u vezi hadisa i hadiskih nauka: ’’Zaista je ova nauka vjera. Zato pazite od koga uzimate vašu vjeru!’’

 

Literatura:

  1. Hadis i hadiske znanosti, Mahmut Karalić