Uvod u suru أسباب نزولها (Povodi objave)
• Većina učenjaka se slaže da je objavljena u Meki
• Za neke ajete se tvrdi da su Medinski, ali većina se smatra Mekanskom surom, koja je objavljena prije hidžre Poslanika u Medinu

Hadis
Ibn Abbas, Allah sa njim zadovoljan, prenosi:
ابن عباس قال
بعثت قريش النضر بن الحارث وعقبة بن أبي معيط إلى أحبار يهود بالمدينة
“Pleme Kurejš je poslalo Nadra ibn Harisa I Ukbu ibn Muita da se sastanu sa pisarima od Židova Medine”
a) “أحبار ” ” Pisar” je riječ nastala od “حبر ” što znači tinta. Pa bi riječ “أحبار ” bi značilo onda “Ljudi od tinte – dakle ljudi koji puno koriste tintu I puno sa njom pišu, dakle učenjaci.
b) “يَهو د” “Židov”
Neodređen član (نَكِرَة), a on obuhvata neke židove, jer je neodređen , a ne sve, jer nisu svi potpuno isti.
Medinski oblik Judaizma je imao neke svoje osobenosti, koje su ga odlikovale nad oblikom Judaizma u Palestini ili u Babionu u to vrijeme.
“فقالوا لهم” “I oni njima rekoše (Kurejš dvojici ambasadora)”
“سلوهم عن محمد” “Pitajte ih o Muhammedu”
“وصفوا لهم صفته” “I opišite njima njegove karakteristike” (Dajte im detaljno sve što znate o Muhammedu)
“وأخبروهم بقوله” “I obavjestite ih o njegovom govoru (Kur’anu)”
“فإنهم أهل الكتاب الأول” “Jer oni su doista sljedbenici prve knjige”
“وعندهم علم ما ليس عندنا من علم الأنبياء” “I oni imaju kod sebe znanje koje nema kod nas od znanja vjerovjesnika”
“فخرجا حتى قدما المدينة” “Tako da su oni otišli sve dok nisu došli do Medine”
“فسألوا أحبار يهود عن رسول الله” “Pa ih upitaše pisari (učeni) Židovi o Allahovom Poslaniku.”
“ووصفوا لهم أمره” “Oni ga zatim njima opisaše, kao I njegovu misiju.”
“وبعض قوله” “Kao I neke njegove riječi.”
Za razmislit:
Ovo nam ukazuje da su možda čak ova dva nevjernika memorisali nešto od Kur’ana pa su zatim to ponovili pred učenjacima iz reda Židova.
Zbog toga što je Kur’an bio tako snažan, a njegov govor ostavljao toliko traga na srca ljudi, on se nije tako lahko mogao zaboraviti. Glavna karakteristika svakog velikog govora je da se on pamti vijekovima I generacijama. Kur’an je tada promijenio čitava društva, a neki izrazi u Kur’anu su tako snažni I toliko puta ponavljani, da jednostavno postaju svakodnevni dio života zajednice muslimana.
“وقالا” “I rekoše (dva izaslanika)”
“إنكم أهل التوراة” “Doista vi ste sljedbenici Tevrata”
“وقد جئناكم لتخبرونا عن صاحبنا هذا” “A mi smo vama došli da nas obavjestite o ovom našem drugu (Muhammedu)”
“قال، فقالت لهم: سلوه عن ثلاث نأمركم بهن” “Reče jedan od učenjaka Židova: “Pa zašto se vi ne vratite nazad I upitate ga tri pitanja koja ćemo vam narediti da pitate?”
Zamjenica هن služi za veličanje nečega što se želi naglasiti, dakle ovdje se želi naglasiti da će to biti velika pitanja.
“فإن أخبركم بهن، فهو نبي مرسل” “Ako vas on obavjesti o njima, onda je on doista poslanik koji je poslan od Allaha.”
“وإن لم يفعل، فالرجل متقول” “A ukoliko on to ne uradi, onda je on samo čovjek koji izmišlja riječi.”
متقول znači u prijevodu riječi koje se prenose, I koje se pripisuju Allahu.
“فروا فيه رأيكم” “Pa dobro pogledajte šta da mislite o njemu.”
Ovo je ovdje pametan način učenjaka Židova u kojem žele da kažu da ukoliko on ne odgovori na ova pitanja, onda odlučite sami šta da radite nakon toga. Oni to lukavo predlažu da ne liči na to kao da oni odbijaju Allahova Poslanika.
“سلوه عن فتية ذهبوا في الدهر الأول ما كان من أمرهم” “Pitajte ga o nekim mladićima koji su se sakrili prije mnogo godina u drevno doba, I šta se sa njima dogodilo.”
Ovo pitanje je opšte I nije precizno,
Stvari koje su spomenuli u pitanju su:
Oni su mladi ljudi,
Nestali su u davna vremena, dakle jako davno,
U pitanju se ne spominje da su otišli u pećinu, ili da su u njoj spavali.
“فإنهم قد كان لهم شأن عجيب” “Oni su imali doživljaj za čuđenja”
Riječ عجيب se koristi u ovom hadisu
Kada Allah odgovori u suri Kehf, u 9. ajetu On koristi istu riječ أَمْ حَسِبْتَ أَنَّ أَصْحَابَ الْكَهْفِ وَالرَّقِيمِ كَانُوا مِنْ آيَاتِنَا عَجَبًا kao direktan odgovor Židovima.
“وسلوه عن رجل طواف بلغ مشارق الأرض ومغاربها، ما كان نبؤه؟”
“I pitajte ga o čovjeku koji je obilazio sve, dok nije došao do istoka Zemlje, I do njenog zapada. Koje su njegove vijesti (tj. Šta znaš o njemu?)”
Ovdje ga oni pitaju o Zul-Karnejnu, ali o kojem ne znaju mnogo, samo su spomenuli nekoga ko je mnogo putovao.
“وسألوه عن الروح ما هو؟” “I pitajte ga o duši, šta je ona?”
“فإن أخبركم بذلك، فهو نبي” “Pa ukoliko vas obavjesti o tome, onda je on dosita poslanik koji je poslan (od Allaha).”
“فاتبعوه” “Pa ga slijedite”
“وإن لم يخبركم” “Pa ukoliko vas ne obavijesti o tome” (Ovdje oni ponovo jako sugestivno, indirektno sugeriraju šta bi voljeli da bude rezultat pitanja)
“فإنه رجل متقول” “Onda je on doista čovjek koji izmišlja riječi.”
“فاصنعوا في أمره ما بدا لكم” “Onda uraditi sa njim ono što mislite da je najbolje.”
“فأقبل النضر وعقبة حتى قدما على قريش” “Zatim krenuše Nadr I Ukba dok nisu stigli do Kurešja”
“، فقالا: يا معشر قريش” “Zatim rekoše: “O skupino Kurejša”
“قد جئناكم بفصل ما بينكم وبين محمد” “Mi smo došli da presudimo između vas I Muhammeda”
“قد أمرنا أحبار يهود أن نسأله عن أمور” “Učenjaci Jevreja su nam dali upute da ga pitamo određene stvari.”
“فأخبروهم بها” “Pa ih oni obavjestiše o njima.”
“فجاءوا إلى رسول الله” “Zatim dođoše Allahovom Poslaniku”
“فقالوا: يا محمد أخبرنا” “Pa rekoše: “O Muhammede, obavjesti nas o ovome.”
“فسألوه عما أمروهم به” “Pa ga upitaše o onome što im je bilo naređeno da pitaju”
“فقال لهم رسول الله” “Zatim im reče Allahov Poslanik:”
“أخبركم غدا عما سألتم عنه” “Obavjestit ću vas sutra o onome što ste pitali.”
Ovdje je Poslanik se nadao odgovoru od Allaha na ova tri postavljena pitanja.
“ولم يستثن” “Ali nije napravio izuzetak”. Ovdje se misli da nije Poslanik rekao “ako Allah htjedne”.
Allah je baš iz toga razloga objavio u suri Kehf: ” وَلَا تَقُولَنَّ لِشَيْءٍ إِنِّي فَاعِلٌ ذَٰلِكَ غَدًا إِلَّا أَن يَشَاءَ اللَّهُ ۚ”
” I ne reci nikada: “Ja ću to sutra uraditi.”, a da ne kažeš: “Ako Allah bude htio” (Ajet 23 – 24)
إِ لا je poznata kao harf izuzetka ili حرف إستثناء
U osnovi Poslanik je morao reći ukoliko Allah bude htio,”إن شاء الله ili إلا أن يشاء الله
“فانصرفوا عنه” Zatim oni se odaljiše od njega.”
“ومكث رسول الله خمس عشرة ليلة لا يحدث الله له في ذلك وحيا” “A poslanik ostade 15 dana I 15 noći, a da u tom periodu Allah nije spustio niti jednu riječ objave.”
“لا يأتيه جبريل عليه الصلاة والسلام” “Niti mu je Džibril dolazio.”
“حتى أرجف أهل مكة” “Sve dok nisu stanovnici Meke počeli širiti laži.”
“وقالوا: وعدنا محمد غدا” “I govorili bi: “Muhammed nam je nešto obećao sutra,”
“واليوم خمس عشرة ليلة، وقد أصبحنا فيها” “a danas je 15 dan u kojem smo se probudili,”
“ولا يخبرنا بشَء عما سألناه” “A on nama nije ništa odgovorio o onome što smo ga pitali.”
“وحتى أحزن رسول الله مكث الوحي عنه” “Sve dok se nije rastužio Allahov Poslanik zbog izostanka objave.”
“وشق عليه ما يتكلم به أهل مكة” “I teško mu je postalo ono šta govori stanovnici Meke,”
“ثم جاءه جبريل عليه الصلاة والسلام من الله عز وجل بسورة أصحاب الكهف” “zatim mu je došao Džibril od Allaha sa surom Kehf.”
“فيها معاتبته إياه على حزنه عليهم” “U njoj je utjeha Poslaniku zbog tuge koju je ima za njima.”
Poslanik je bio jako tužan I puno ga je pogodilo sve što su oni tad u tom periodu o njemu govorili u Meki.
Na ovo se Allah osvrnuo riječima: “Da li ćeš ti svisnuti od tuge samo zato što oni neče da vjeruju u ovaj govor.” (Kehf, 6.ajet)
“وخبر ما سألوه عنه من أمر الفتية، والرجل الطواف” “I obavjestio ih je o onome što su ga pitali o mladićima, kao I čovjeku koji je puno putovao.”
Zaključak
1) Židovi su postavili ova pitanja radi širenja smutnje, jako lukavo I iz podlih motiva.
a) To su sljedbenici knjige, oni imaju znanje o poslanicima.
b) Oni znaju za ogroman broj vjerovjesnika I poslanika.
c) Oni znaju za sve poruke svih poslanika, I znaju da se one sve svode na nekoliko osnovnih stvari:
• Ko je Allah?
• Koje je uloga ljudi?
• Koji je odnos ljudskog bića sa Allahom?
• Šta će se dogodit sa ljudima kada odu sa ovog svijeta?
2) Oni nisu postavili niti jedno od ovih fundamentalnih pitanja koja su spominjali poslanici kroz njihova tri pitanja koja su uputili Allahovom Poslaniku.
Židovi su dakle postavili ova tri pitanja samo iz razloga jer se malo o njima znalo, a u nadi da na njih neće znati odgovor Allahov Poslanik, kako bi ga Kurejšije na kraju ubile.
3) Zul Karnejn je misteriozna ličnost, o kojoj se do dan danas ne zna mnogo, oko 40 mišljenja danas možemo naći ko je bio Zul Karnejn.
4) Pitaju ga o duši روح (Ruh)
• روح se koristi kao riječ koja označava dušu ljudskog biča.
• روح je ono što je Allah stavio u unutrašnjost ljudskog bića, dok je on još bio u utrobi svoje majke.
• روح je ista riječ koja se također koristi I za Džibrila, a.s. u Kur’anu.
•روح se koristi čak I za opis samoga Kur’ana
Koncept duše je jako misteriozan I bizaran, iz toga razloga Allah o tome nije puno govorio u Kur’anu, a ni o ovoj suri Kehf. Jednostavno neke stvari su teško shvatljive za naš razum.
Ovdje ponovo vidimo nevjerovatnu lukavost Židova u načinu ne samo kako postavljaju pitanja, nego I šta pitaju. Sve tri stvari koje su upitali su tajanstvene, bizarne, I o njima ne postoje gotovo nikakvi pisani tragovi, a sve u nadi da Allahov Poslanik neće na to znati odgovor.
4) Tražili su da im kaže nešto o stanovnicima pećine
• Židovi nisu imali nikakve veze sa mladićima koji su bili u pećini
• To je kazivanje koje prenose Kršćani
• Ono se ne spominje u Novom Zavjetu
• Po nekim najproširenijim izvorima, stanovnici pećine su otkriveni prije nekih 120 godine prije rođenja Allahova Poslanika
• Židovi tvrde da bi Poslanik morao da znao o njima ako je pravi poslanik od Allaha
• Ono što Kršćani vjeruju o ovim mladićima, koje su proglasili svetcima, je u direktnoj koliziji sa tevhidom islama. Tako da su Židovi očekivali da će Poslanik samo ponoviti ono što o njima govore Kršćani, a što bi oni jedva dočekali da optuže Poslanika za pripisivanje Allahu druga u obožavanju.
Kompletna sura Kehf je sama po sebi odgovor.
Uz Allahovu pomoć ćemo u idućem dijelu krenuti u detaljnu obradu ove sure.
Da Allah ukabuili I primi naša dobra dijela, amin.

Samir Peco