Lekcija br. 10

image_doc

 

Derogirani ajeti

 

  1. Jezičko značenje derogiranih ajeta upućuje na nešto što je prošlo, zamijenjeno, ili se promijenilo.

 

Šerijatska definicija derogiranih ajeta jeste: To su ajeti u kojem je spomenuti šerijatski propis dokinut, drugim propisom koji je stigao objavom i to nakon dokinutog propisa, a ta derogacija je dokazana (ispravna).

 

  1. Iz šerijatske definicije derogiranih ajeta možemo zaključiti nekoliko stvari:

 

  1. a) Da derogirani ajet bude derogiran drugim šerijatskim tekstom (Kur’anom ili sunnetom), jer derogacija ne važi ako derogirajuća stvar bude neki narodni običaj ili slično.
  2. b) Da derogirajući tekst bude objavom, a ne da to bude neko šerijatsko pravilo koje su učenjaci izvukli na osnovu šerijatskih tekstova.
  3. c) Da je derogirajući tekst vremenski objavljen nakon derogiranog ajeta
  4. d) Da derogiranje ne bude ograničeno vremenski, kao što je to u ajetu

فَاعْفُوا وَاصْفَحُوا حَتَّى يَأْتِيَ اللَّهُ بِأَمْرِهِ

‘’ali vi oprostite i preko toga pređite dok Allah Svoju odluku ne donese…’’ (Al-Baqara, 109.)

  1. e) Da između derogirajućeg i derogiranog propisa bude suprotnosti, tj. da je nemoguće da se ova dva propisa sastave u značenju, tj. da dopunjuju jedan drugog.

 

  1. Većina islamskih učenjaka je na stavu da se derogiranje desilo samo nad ajetima u kojima su propisi naredbe ili zabrane. (Ovaj stav iznosi Ez-Zerkeši u knjizi El-Burhan, 2/23)

Dakle, većina islamskih učenjaka su na stavu da se derogiranje ne odnosi na ajete u kojim su spomenute akaidske stvari, kao npr. po pitanju Allahovih svojstava, ili po pitanju Sudnjega dana, i slično.

 

  1. Poznavanje derogiranih ajeta i propisa je bitno kako za mufesire tako i za islamske pravnike (Fekihe), i za sudije.

Alija r.a. je rekao jednom kadiji: ”Da li poznaješ derogirane i derogirajuće ajete?” Kada mu je ovaj rekao da ne zna, Alija r.a. mu je rekao: ”Upropastio si druge, pa ćeš biti upropašten.” (El-Itkan fi ‘ulumil-Kur’an, od Sujutija 3/59)

  1. Kako znamo koji su to ajeti derogirani?
  2. a) Jasnim govorom Poslanika s.a.w.s.
  3. b) Govorom nekog ashaba,
  4. c) Idžma’om (koncenzusom) ummeta
  5. d) Poznavanjem vremena objave ajeta.

 

  1. Vrste derogiranja:
  2. a) derogiranje Kur’ana Kur’anom (učenjaci su složni da je ovo dozvoljeno)
  3. b) derogiranje Kur’ana mutevatir hadisima (većina učenjaka ovo dozvoljava)
  4. c) derogiranje Kur’ana ahaad hadisima (većina učenjaka ovo ne dozvoljava)
  5. d) derogiranje sunneta Kur’anom (učenjaci su složni da je ovo dozvoljeno), kao na primjer promjena kible iz Kudsa, koji je propisan sunnetom, ka Mekki koji je propisan Kur’anom.