Prenosi Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rekao:

Kada neko od vas kihne, neka kaže: ELHAMDULILLAH (hvala Allahu), i neka mu kaže njegov brat ili prijatelj: JERHAMUKELLAH (Allah ti se smilovao), a kad mu kaže jerhamukellah, neka mu odgovori: JEHDIKUMULLAH VE JUSLIHU BALEKUM (neka vas Allah uputi i popravi vam stanje).[1]

 

Biografija ravije:

Abdurrahman ibn Sahr ed-Devsi, radijallahu anhu, je plemeniti ashab. Primio je islam u godini Bitke na Hajberu, tj. 7. god. po Hidžri. Stalno je bio uz Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, nastojeći da što više stekne znanja. Smatra se ashabom koji je zapamtio najviše hadisa. Preselio je 57. god. po Hidžri, s tim da ima i drugih mišljenja o godini njegove smrti.

 

         Kratki komentar hadisa:

        Ovaj hadis ukazuje na veličinu Allahove blagodati onome koji kihne, a to se zaključuje iz hajra i dobra koje povlači za sobom kihanje.

U hadisu je i aluzija na veliku Allahovu blagodat prema Njegovom robu. Dao mu je blagodat kašljanja kojom je otklonio od njeg štetu, a onda mu propisao da izgovori elhamdulillhi čime biva nagrađen, a zatim da dovi za onog koji je njemu dovio. Pošto je onom koji kihne kihanje bilo blagodat i korist, naređeno mu je da se zahvali Allahu na ovoj blagodati, a uz to njegovi organi su ostali u prirodnom obliku i skladu poslije ovog potresa, koji je prema tijelu kao zemljotres prema Zemlji.

 

Adabi kihanja:

  1. Stišati glas kod kihanja koliko je moguće.
  2. Prilikom kihanja staviti ruku ili maramicu na usta.
  3. Ko kihne treba reći: elhamdulillahi.
  4. Onom kome kihne i kaže elhamdulillahi se kaže: jerhamukellah.
  5. Onom ko kaže jerhamukellah kaže se: jehdikumullah ve juslihu balekum.
  6. Dova onom koji kihne rađa ljubav i međusobno zbližavanje među muslimanima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[1] Buharija (5/2298), broj 6224, Knjiga o adabima, poglavlje: Šta se kaže onom ko kihne.