Prenosi Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, da je neki čovjek rekao Poslaniku, sallahu alejhi ve sellem:

“Oporuči mi”, rekao je: “Ne srdi se“, pa je ponovio nekoliko puta, a on mu reče: “Ne srdi se“.[1]

Biografija ravije:

Abdurrahman  ibn Sahr ed-Devsi, radijallahu anhu, je plemeniti ashab. Primio je islam u godini Bitke na Hajberu, tj. 7. god. po Hidžri. Stalno je bio uz Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, nastojeći da što više stekne znanja. Smatra se ashabom koji je zapamtio najviše hadisa. Preselio je 57. god. po Hidžri, s tim da ima i drugih mišljenja o godini njegove smrti.

 

         Kratki komentar hadisa:

Hadis je dokaz da je srdžba zabranjena, te da se treba kloniti povoda koji uzrokuju srdžbu i ne izlagati se onome što je donosi. U hadisu je i dokaz da je blagost naređena, jer nešto zabraniti znači narediti ono što mu je suprotno. Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, se ograničio ovim riječima (ne srdi se) zato što je onaj koji pita bio po prirodi ljut čovjek, a on bi, sallahu alejhi ve sellem, odgovarao svakom ono što je najpreče za njega i što priliči njegovom stanju. U riječima “Ne srdi se” sastavio je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem hajr, dunjaluka i ahireta, jer srdžba vodi u međusobno neprijateljstvo i kidanje veza uzajamne ljubavi. Ponekad srdžba navede onog koji se srdi da uznemirava onog na koga se naljutio i da pređe šerijatsku granicu u tome, a to je mahana u njegovoj vjeri.

        

Propisi vezani za temu:

  1. Islam je zabranio srdžbu  zbog njenih štetnih posljedica.
  2. Upozorenje na srdžbu jer je ona od šejtana.
  3. Musliman bez razloga ne srdi druge muslimane.
  4. Blagost i promišljenost su pohvalna svojstva.
  5. Ko se puno ljuti mnogo se kaje.



[1]  Buharija (5/2267), broj 6116, Knjiga o adabima, poglavlje: Upozorenje na srdžbu.